Kompleksni spojevi nikla

Sinteza niklovog (II) - dibenzoilmetanata

Struktura ovog spoja prikazana je na slici 9. Uočava se sličnost sa strukturom Co(DBM)2 × 2H2O. Kod niklovog kompleksa vjerojatno nema koordinativno vezanih molekula vode, već se javlja veza između dva niklova iona pa se nameće zaključak da se radi o polimernoj molekuli.


Slika 9. Struktura molekule Ni(DBM)2 (monomer?)

Na sljedećoj slici prikazan je trodimenzionalni model molekule načinjen u programu WebLab ViewerLite po predlošku molekule iz programa ISIS Draw.


Slika 10. 3D prikaz molekule Ni(DBM)2

Prilikom sinteze niklovog kompleksa kao izvor niklovih iona poslužio je niklov (II) - klorid heksahidrat, NiCl2 × 6H2O. Niklov klorid i DBM reagiraju u molarnom odnosu 1 : 2. Na temelju jednadžbe proizlaze količine reaktanata za sintezu 1 mmol kompleksa.

 

Mehanizam reakcije kompleksiranja prikazan je na slici 11. Kod ove sinteze zbog upotrebe vode kao otapala za niklov klorid potrebno je prevesti 1,3-difenilpropan-1,3-dion u anionski oblik jer je to spoj netopljiv u vodi (slika a).

 

Slika 11. Mehanizam kompleksiranja Ni2+ iona

To se postiže pomoću spoja koji djeluje poput Bronstedove baze, dakle proton akceptora tj. Lewisove baze - elektron donora. Znači da takav spoj mora imati nepodijeljeni par elektrona koji onda vežu vodikov ion odnosno proton iz molekule DBM - a. Na taj način navedena molekula prelazi u negativno nabijeni ion i stupa u reakciju s niklovim ionom u vodenoj otopini. Kao baza je korišten trietilamin, a u istu svrhu služi i npr. neki hidroksid (npr. NaOH ili KOH).

Na slici b anion molekule DBM - a reagira s niklovim ionom pri čemu nastaje niklov kompleks, niklov (II) dibenzoilmetanat dok protonirani trietilamin stvara svoju sol, klorid (slika c) reagirajući s kloridnim ionom koji nastaje disocijacijom niklovog klorida u vodi:

NiCl2 × 6H2O  Ni2+ + 2Cl- + 6H2O

ispravnije je pisati [Ni(H2O)6]2+, tj. heksaakvaniklov(II) ion umjesto Ni2+ + 6H2O jer je niklov ion hidratiziran sa 6 molekula vode koje su oko središnje čestice raspoređene oktaedarski.

Prema tome, ukupna jednadžba koja prikazuje proces kompleksiranja niklovog (II) iona izgleda ovako :

 

Za dobivanje 1 mmol Ni(DBM)2 potrebno je uzeti 2 mol DBM - a i 1 mol niklovog klorida, tj, masa 1,3-difenilpropan-1,3-diona je 448 mg, a NiCl2 × 6H2O 237 mg. Niklov klorid se otopi u čaši u 3 mL destilirane vode, a DBM u 20 mL metanola (CH3OH) u tikvici u kojoj se odvija reakcija. Otopini DBM - a se automatskom kapaljkom doda 0,5 mL trietilamina (reakcije na slici 11.) Zatim se u tikvicu ulije vodena otopina niklovog klorida i složi aparatura za refluksiranje (slika 6.). Kad se postigne temperatura vrelišta metanola refluksira se oko 15 - ak minuta.

Dobiveni talog se iz vrućeg metanola otfiltrira preko nabranog filter papira i osuši na zraku. Spoj je svijetlozelene boje, netopljiv u vodi, a dobro topljiv u dimetilsulfoksidu (DMSO)[1] i kloroformu.


[1] Prilikom otapanja u DMSO - u molekule otapala se kao adukti kompleksno vežu na Ni2+ pri čemu nastaju dvije kristalne modifikacije - plava i crvena

 

Sinteza i adukti kompleksnih spojeva

  Kompleksni spojevi kobalta
bis (1,3-difenilpropan-1,3-dionato) kobaltov (II) - dihidrat
bis (1,3-difenilpropan-1,3-dionato) kobalt (II) - pirazin
bis (1,3-difenilpropan-1,3-dionato) kobalt (II) - bipiridin

  Kompleksni spojevi nikla
niklov (II) - dibenzoilmetanat
bis (1,3-difenilpropan-1,3-dionato) nikal (II) - pirazin

 

copyright 1999-2000 e_škola_________kemija webmaster
geografija kemija biologija astronomija fizika back